Upala pluća, poznata i kao pneumonija, je infekcija ili zapaljenje jednog ili oba plućna tkiva. Upala može zahvatiti sitne vazdušne kesice (alveole) u plućima, kao i okolno tkivo.
Tokom zimskih meseci, posebno u hladnim klimatskim uslovima, pneumonija je češća. Hladnoća može oslabiti imunološki sistem i povećati širenje respiratornih infekcija.
Uzrok nastanka
Najčešći uzrok upale pluća su bakterije, ali mogu je izazvati i virusi, gljivice ili drugi mikroorganizmi. Infekcija se obično širi udisanjem kapljica koje sadrže uzročnike pneumonije. To može biti putem kašlja ili kijanja zaražene osobe, ili preko kontaminiranih površina koje se dodiruju.
Upala pluća nastaje usled izlaganja uzročniku, obično putem udisanja mikroorganizama koji su prisutni u vazduhu. Ti mikroorganizmi mogu biti bakterije, virusi ili gljivice.
Kada se pluća zaraze, imunološki sistem organizma aktivira se kako bi se borio protiv infekcije. Imuni odgovor može uključivati upalu kao reakciju na prisutnost mikroorganizama.
Upala nastaje kao odgovor na invaziju mikroorganizama i aktivaciju imunološkog sistema. Zapaljenje može dovesti do otoka, nakupljanja tečnosti i stvaranja eksudata u plućima, što otežava normalno disanje.
Simptomi upale pluća
Simptomi upale pluća mogu varirati u zavisnosti od uzročnika infekcije, starosti osobe, opšteg zdravstvenog stanja i drugih faktora.
Najčešći simptomi upale pluća su:
-
Kašalj: Može biti suv ili praćen iskašljavanjem sluzi ili gnoja. Kašalj je često prisutan i može biti bolan.
-
Povišena temperatura: Groznica je čest simptom upale pluća. Telesna temperatura može biti blago povišena (37-38°C) ili visoka (39-40°C).
-
Otežano disanje: Osoba može osetiti otežano disanje ili nedostatak daha, posebno prilikom fizičke aktivnosti ili dubokog udaha.
-
Bol u grudima: Bol u grudima može se javiti, posebno prilikom dubokog disanja ili kašljanja. Bol može biti oštra ili tupa.
-
Umor i slabost: Osoba može osetiti umor, slabost i gubitak energije. Aktivnosti koje je osoba nekada obavljala bez problema, odjednom postaju naporne.
-
Groznica i drhtavica: Pored povišene temperature, mogu se javiti i drhtavica i drugi simptomi nalik gripu.
-
Gubitak apetita: Osoba može izgubiti interes za hranu i imati smanjen apetit.
-
Promene u boji kože i usana: Koža može dobiti blago plavičastu nijansu (cijanoza), a usne mogu biti blede ili plavičaste.
Simptomi upale pluća mogu se razlikovati kod dece i odraslih osoba. Kod beba i male dece, simptomi mogu uključivati razdražljivost, odbijanje hrane, povraćanje ili promene u disanju.
U slučaju pojave ovih simptoma, važno je potražiti medicinsku pomoć i dobiti tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman. Upala pluća može biti ozbiljno stanje, posebno kod osoba s oslabljenim imunološkim sistemom ili drugim zdravstvenim komplikacijama.
Lečenje upale pluća
Lečenje upale pluća, odnosno pneumonije, obično uključuje upotrebu antibiotika i druge terapije za ublažavanje simptoma.
Ukoliko je uzročnik bakterija, lekar će propisati odgovarajući antibiotik. Važno je uzimati antibiotike prema propisanoj dozi i trajanju terapije, čak i ako se simptomi poboljšaju. To će pomoći u potpunom uklanjanju infekcije i sprečavanju ponovnog javljanja.
Uzimanje lekova protivupalnog dejstva, kao što je ibuprofen, može pomoći u smanjenju zapaljenja, olakšanju bola i snižavanju temperature.
Lekar može preporučiti lekove za kašalj, iskašljavanje sluzi i smanjenje groznice. Takođe je važno održavati dobru hidrataciju i odmarati se, kako bi se organizam oporavio.
U težim slučajevima, kada su simptomi ozbiljni ili postoje komplikacije, neophodna je hospitalizacija. Bolničko lečenje pneumonije se uglavnom preporučuje osobama starijim od 65 godina, imunokompromitovanim osobama i osobama koje već imaju ozbiljnije zdravstvene probleme.
Pored terapije lekovima, važno je pridržavati se i preventivnih mera, kako bi se ubrzao oporavak i sprečilo širenje infekcije:
- Odmorite se i dajte svom telu vreme da se oporavi.
- Održavajte dobru hidrataciju.
- Izbegavajte pušenje i izloženost duvanskom dimu.
- Redovno perite ruke sapunom i vodom, naročito pre jela i posle kijanja ili kašljanja.
- Pokrijte usta i nos maramicom ili unutrašnjom stranom lakta prilikom kašljanja ili kijanja.
- Izbegavajte kontakt sa osobama koje imaju respiratorne infekcije.
Važno je da se konsultujete sa lekarom ukoliko sumnjate na upalu pluća, kako biste dobili tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju. Ozbiljnost upale zavisi od slučaja do slučaja, te može zahtevati specifične pristupe lečenju, a lekar će vam pružiti detaljnije smernice i pratiti vaš napredak tokom terapije.
Ako primetite bilo koje od ovih simptoma ili sumnjate na upalu pluća, konsultujte sei sa pulmologom, kako biste dobili adekvatnu terapiju. Ako niste sigurni kod kog lekara da odete, ukucajte “upala pluća” u polje za pretragu na Hipokratija platformi i dobićete uvid u preporuke drugih ljudi, koji su se i sami nosili sa ovim problemom. Nakon pregleda, ostavite svoje iskustvo i na taj način pomozite drugima.
