Akutni bronhitis - simptomi i lečenje
29. februar 2024.
∙
7 MIN
Kada su u pitanju disajni problemi, često se suočavamo sa različitim oblicima respiratornih infekcija koje mogu uticati na naše svakodnevno zdravlje. Jedan od čestih problema je akutni bronhitis. Ovaj neugodan, ali obično prolazan, zdravstveni problem često nas muči tokom hladnih meseci. U ovom tekstu za vas istražujemo šta je akutni bronhitis, njegove uzroke, simptome i kako se nositi sa njim.
Akutni bronhitis
Bronhitis može po svom toku biti akutan i hroničan. Ove dve vrste bronhitisa se prilično razlikuju, kako po uzrocima nastanka i simptomatologiji, tako i po toku bolesti, načinu lečenja, pa i po posledicama koje ostavljaju po organizam.
Akutno zapaljenje bronhija i traheja čini akutni bronhitis. Akutni bronhitis se uglavnom javlja u poznu jesen, zimi i u rano proleće tj u sezoni prehlada i virusnih infekcija, traje desetak do 14 dana i često je praćen upalom grla i nosne sluzokože. Nakon izlečenja ne ostavlja posledice, iako kašalj može biti prisutan tri ili više nedelja.
Uzroci akutnog bronhitisa
Najčešće se javlja u poznu jesen, zimi i u rano proleće kada su učestale infekcije gornjih respiratornih puteva ( grla, nosa, sinusa) i često je usko povezan sa njima.
Izazivaju ga uglavnom, u 90% slučajeva virusi (virus prehlade - adenovirus, rinovirus, respiratorni sincicijalni virus, virus gripa - influenca, korona virus).
U nekim slučajevima izazivači infekcije mogu biti i bakterije, kao što je Bordatella pertussis tj. izazivač velikog kašlja, Haemophilus influence, Mycoplasma pneumoniae, Chlamidia pneumoniae, streptokokus pneumonije i druge.
Zagađivači vazduha kao što su mikročestice prašine, izduvni gasovi, duvanski dim i ostalo, pogoršavaju simptomatologiju akutnog bronhitisa i prolongiraju vreme izlečenja.
Simptomi akutnog bronhitisa
Najizrazitiji simptom akutnog bronhitisa je kašalj. Kašalj počinje 2 dana od početka bolesti i traje desetak dana do dve nedelje. U ređim slučajevima i malo duže, ali ukoliko traje preko tri nedelje, to ukazuje na potrebu dodatnih dijagnostičkih procedura.
U pocetku je kašalj suv, nadražajan, da bi posle 2-3 dana počela produkcija sekreta, usled čega obolela osoba izbacije šlajm, prvo providan, a zatim i žuto-zeleno prebojen, ponekad sa tragovima sukrvice, a kod pušača čak i tamno braon boje.
Prema vrsti sekreta bronhitis može biti:
- serozni bronhitis- vodenast providan sekret.
- mukopurulentni bronhitis - šlajm je sa primesama gnoja.
Svu gorenavedenu simptomatologiju prate opšti znaci prehlade kao sto su: kijanje, sekrecija iz nosa, umor, malksalost, kratkotrajno povišena temperatura, osećaj nedostatka vazduha - gušenje, pritisak i struganje u grudima. Često je pridružena i gušobolja, otežano gutanje, kao i sekrecija iz nosa. Promuklost je znak da su zahvaćene i glasne žice, a pečenje iza grudne kosti, da je u pitanju i zapaljenje dušnika - traheje (traheitis).
Dijagnoza akutnog bronhitisa
Dijagnoza akutnog bronhitisa se postavlja:
- na osnovu tipične kliničke slike,
- opštim fizikalnim pregledom,
- auskultacijom - slušanjem pluća pomoću slušalica,
- pulsnom oksimetrijom - vrednost zasićenja hemoglobina kiseonikom,
- kod izraženijih tegoba radi se ispitivanje plućne funkcije - spirometrija, a eventualno i druge,
- rutinske laboratorijske analize koje uključuju i CRP (mada nije specificno),
- moze se raditi identifikacija uzročnika u ispljuvku - besmislena je u rutinskoj dijagnostici s obzirom na činjenicu da je uzročnik uglavnom virus i radi se samo onda kada se sumnja na bakterijsku superinfekciju.
Ukoliko se opšte stanje pacijenta pogorša u smislu povišene temperature, ubrzanog disanja, a naročito kod starijih pacijenata, srčanih bolesnika, obolelih od karcinoma i uopšte kod osoba sa smanjenim imunitetom, neophodno je uraditi rendgenski snimak pluća, usled sumnje na pneumoniju ili popuštanje srca.
Bolesnike koji su preležali akutni bronhitis treba u narednim mesecima pažljivo observirati, zbog mogućnosti da je to samo izolovana epizoda neispoljene hronične bolesti - astme ili hroničnog bronhitisa.
Lečenje akutnog bronhitisa
Pošto je akutni bronhitis najčešće virusne etiologije nema potrebe za ordiniranjem antibiotika.
Terapija podrazumeva takozvanu simptomatsku terapiju koja se svodi na ublazavanje simptoma bolesti, to jest daju se se samo lekovi za obaranje temperature u slučaju da je povišena iznad 38,5 st C, zatim nadoknada tecnosti, hidriranje - topli čajevi, limunada sa medom, sveže voće - citrusi. Neobično je važno mirovanje, izbegavanje fizičkog napora, provetravanje prostorija - ne boraviti u pregrejanoj i zagušljivoj sredini.
U slučaju suvog nadražajnog kašlja koji je jače izražen i eventualno remeti san, daju se sredstva za smirenje kašlja- antitusici, a ukoliko oboleli ima teškoća sa izbacivanjem sekreta kod pojave produktivnog kašlja, daju se mukolitici na bazi acetilcisteina i ekspektoransi za olakšavanje izbacivanja slajma.
Samo ukoliko dođe do pogoršanja opšteg stanja bolesnika sa visokom i perzistirajućom temperaturom, izbacivanjem gnojavog ispljuvka, što bi sve bilo pokazatelj sekundarne superinfekcije bakterijama, dolazi u obzir primena odgovarajućeg antibiotika.
Prevencija akutnog bronhitisa
Kao što smo već rekli, uzročnici kod ove vrste infekcija uglavnom prenose se ili direktnim kontaktom sa obolelom osobom - preko vazduha pri kijanju i kašljanju, zatim prilikom ljubljenja i pri rukovanju, ili indirektnim (preko predmeta za zajedničku upotrebu - na primer peškiri). Neophodno je cilju prevencije voditi računa da se ne dolzi u kontakt sa obolelom osobom i da se održava lična higijena – redovno i temeljno treba prati ruke. Obolele osobe treba prilikom kijanja i kašljanja da koriste maramicu za pokrivanje usta, i to za jednokratnu upotrebu i da ne borave u prostoriji sa ostalim ukućanima do ozdravljenja.
Treba naglasiti još i značaj vakcinacije protiv virusa gripe i pneumokoka, kao jedne od najdelotvornijih mera u borbi protiv zaraznih, a takođe i protiv ove vrste bolesti.
Akutni bronhitis kod beba i dece
Kod dece se akutni bronhitis mnogo češće sreće nego hronični i uglavnom se nadovezuje na infekciju gornjih respiratornih puteva - grla , nosa i sinusa i gotovo uvek je povezan sa njima. Ovo se dešava zbog toga što deca, pogotovo u mladjem uzrastu, ne umeju pravilno da izduvaju nos, pa se sekret iz nosa sliva duž ždrela u donje disajne puteve.
Javlja se pretežno u zimskom periodu, u sezoni učestalih nazeba, uzročnici su najčešće adenovirusi, rinovirusi i sincicijalni virus.
Simptomatologija akutnog bronhitisa kod dece
Opšti simptomi prehlade: slabost, malaksalost, umereno povišena tempertura, gubitak apetita, sekrecija iz nosa, otežano gutanje usled nadraženog grla i kašalj.
Kašalj se javlja oko dva dana od početka simptoma, u početku je suv, više izražen noću, da bi nakon toga nastupilo izbacivanje šlajma, prvo sluzavog, a zatim i žuckasto zelenkastog.
Disanje je kod dece plitko i sa naporom, vidi se uvlačenje medjurebarnih prostora, a roditelje posebno uplaši krčanje i zviždanje prilikom disanja. Ovi zvuci su posledica nagomilanog sekreta koji se sliva duž zadnjeg zida ždrela iz gornjih disajnih puteva ka bronhijama.
Terapija akutnog bronhitisa kod dece
U početnom stadijumu, gore opisanom, terapija se sprovodi odgovarajućim sirupima za smirenje kašlja, antitusicima, ili medikamentima za razvodnjavanje i lakše izbacivanja šlajma. U slucaju porasta temperature mogu se dati sredstva za snižavanje – antipiretici.
Deci treba obezbediti odmor, neohodno je mirovanje, zatim radi sprečavanja dehidracije, nadoknada tečnosti - čajevi, za olakšavanje disanja toaleta nosa i kapi za nos, vitaminska ishrana. izbegavati boravak u pregrejanim i zadimljenim prostorijama.
Po preporuci pedijatra i nakon uzimanja brisa grla, mogu se dati i odgovarajuci antibiotici.
Ukoliko dođe do promene opšteg stanja deteta u smislu perzistiranja visoke temperature, uznemirenosti, izuzetne malaksalosti, ubrzanog i plitkog disanja sa naporom, dete kao da se "bori za vazduh", međurebarni prostori se uvlače, koža je bleda, a usnice i vrhovi prstića su modri, verovatno je došlo do komplikacije u smislu zapalenja pluća i tada je potreban ozbiljan terapijski pristup, možda čak i hospitalizacija.
Bolesti
