Briga o zdravlju je naš najvažniji zadatak. Međutim, u moru drugih obaveza i prioriteta, brigu o zdravlju ponekad ostavljamo po strani. Često podrazumevamo da je briga o zdravlju proces koji se odvija u pozadini, skoro pa nesvesno. Tek kada shvatimo da nam bolest možda kuca na vrata, brigu o zdravlju guramo u prvi plan i bojažljivo se pitamo: da li je sada već prekasno? Da ne bude kasno, potražite idealne endokrinologe za vaše potrebe.
S tim u vezi, skloni smo da ignorišemo diskretne simptome bolesti, sve dok se ne upali lampica i počne da nas muči upravo to pitanje: da li je sada već prekasno. Sve dok su simptomi podnošljivi i u stanju smo da, uz dodatni napor, ispratimo svoju svakodnevnu rutinu, potencijalno narušeno zdravlje ne vidimo kao akutni problem. Međutim, čekajući da simptomi postanu neizdrživi da bismo napokon potražili lekarsku pomoć, sebe često uskraćujemo za spasonosna rešenja i ponekad ugrožavamo i sopstveni život. Navedeni scenario je, nažalost, postao ustaljena praksa za ljude koji, ponekad poprilično kasno, otkriju da boluju od dijabetesa. Diskretne simpotme često pripisuju pojačanom stresu ili umoru, sve dok stanje ne postane alarmantno.
Bitne informacije o dijabetesu
Za početak, trebalo bi napraviti razliku između dva tipa dijabetesa: tip 1 i tip 2. Dijabetes tip 1 (Diabetes Mellitus Juvenlini) je ređi oblik bolesti (5-10% obolelih), uglavnom se dijagnostikuje kod mlađe populacije i nastaje kao posledica nemogućnosti tela da proizvede insulin. Dijabetes tip 2 (Diabetes Mellitus) je oboljenje u narodu poznato i kao šećerna bolest i nastaje kao posledica nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina. Insulin je hormon koji se luči u pankreasu i odgovoran je za pravilan metabolizam šećera, odnosno ugljenih hidrata. Iako možda tako deluje na prvu loptu, šećer ne mora biti naš zakleti neprijatelj. Zdrav organizam će šećer pretvoriti u energiju i iskoristiti ga kao “gorivo” za naše ćelije. Međutim, bez insulina, šećer koji smo uneli u organizam se ne može preneti putem krvotoka do ćelija, a direktna posledica je porast nivoa šećera u krvi. Prema kriterijumima SZO, dijabetesom nazivamo stanje kada je količina šećera u krvi (nakon 10 sati gladovanja) viša od 7 mmol/l.
Ukoliko želite da delujete preventivno, na raspolaganju je i poseban test koji otkriva sklonost ka dijabetesu - test opterećenja glukozom (OGTT). Test se najčešće sprovodi ako su već primetni simptomi koji mogu ukazivati na postojanje dijebetesa i kod pacijenata kod kojih je analizom krvi ili urina utvrđen nivo jutarnje glukoze između 6.1 i 6.9 mmol/l ili više.
Visok nivo šećera u krvi ne mora biti automatski znak za uzbunu. Naime, naše telo je uglavnom sposobno da stanje uspešno vrati u normalu i to u rekordnom roku. Međutim, ukoliko razvijete otpornost na insulin, telo neće biti u stanju da obradi unetu glukozu (šećer) i da višak šećera izbaci iz organizma. Krajnji rezultat može biti veoma zabrinjavajući - opasno visok nivo šećera u krvi. Na svu sreću, upozoravajući simptomi se mogu javiti poprilično rano i ako ih na vreme prepoznate, možete kontrolisati dalji tok bolesti.
Simptomi dijabetesa koje ne smemo ignorisati!
- Pojačano uriniranje
Ako primećujete da često trčite u toalet, nemojte ignorisati ovaj simptom! Naime, pojačano uriniranje može biti simptom povišenog nivoa šećera u krvi. Vaši bubrezi, zapravo, pokušavaju da izbace višak šećera preko urina. U celom procesu gubite i dosta tečnosti, koju morate nadokanditi.
- Pojačana žeđ
Nadovezujemo se na prethodni simptom. Ako konstantno izbacujete tečnost iz organizma, javiće se hitna potreba da tu tečnost nadoknadite. Ukoliko se oglušite na potrebe svog organizma, može doći do dehidratacije. Suvoća usta takođe može biti rani simptom dijabetesa.
- Pojačana glad
Pojačan apetit nije direktna posledica povišenog nivoa šećera u krvi, nego niskog nivoa insulina u organizmu. Budući da glukoza ne stiže do ćelija kojima je potrebno “gorivo”, organizam ignoriše informaciju da ste upravo jeli i traži dodatni izvor energije.
- Promene na koži
Promene na koži izazivaju nezadovoljstvo i uporno ćemo se truditi da ih sakrijemo od tuđih pogleda. Imajte na umu da svrab, bol, suvoća kože i pojava crvenila i otvorenih rana, može biti upozoravajući simptom dijabetesa.
- Hroničan umor i osećaj malaksalosti
Za hroničan umor često krivimo stres kojem smo konstantno izloženi i brz tempo života od kojeg ne možemo pobeći. Međutim, ako se dovoljno odmarate, a i dalje osećate hroničan umor, vreme je da proverite nivo šećera u krvi. Jasno je da ćelije ne dobijaju potrebnu energiju, a vaš srčani mišić se zamara pokušavajući da pumpa krv koja je preopterećena neiskorišćenim šećerom.
- Bolovi u ekstremitetima
Periferna neuropatija može biti pokazatelj opasno povišenog nivoa šećera u krvi. Ako konstantno osećate bolove u stopalima i pulsiranje u prstima i šakama, obavezno se obratite lekaru. Intenzitet ovog simptoma može varirati od blagog peckanja do nepodnošljivog bola. Ukoliko je nivo šećera u krvi već godinama opasno visok, za ovaj simptom nema leka.
- Problemi s vidom
Ako vam je vid zamućen i niste u stanju da fokusirate objekte koje posmatrate, sigurno ćete prvo proveriti dioptriju. Međutim, ako se problem nastavi čak i kada dobijete ili promenite naočare ili sočiva, vreme je da testirate nivo šećera u krvi. Usled visokog nivoa šećera, krv nije u stanju da dopre do sitnih kapilara u očima, što utiče na kvalitet vida. Povratkom nivoa šećera u krvi u normalu, uglavnom se normalizuje i vid.
- Problemi s pamćenjem
Posledice povišenog nivoa šećera u krvi pogađaju još jedan vitalni organ - mozak. Ako imate problema s pamćenjem i teško vam je da se skoncentrišete, možda vas telo upozorava na ozbiljne probleme sa zdravljem.
- Krv liči na sirup
Jasno je da je u pitanju simptom koji ne možete tako lako uočiti. Međutim, ako primetite da vam je krv gusta, lepljiva i teška, velika je vetovatnoća da imate povišen nivo šećera u krvi. Takva krv teško prolazi do sitnih kapilara, a kao posledica se javljaju neki od simptoma koje smo već naveli.
- Simptomi ne postoje
Rani simptomi dijabetesa ponekad, nažalost, sasvim izostanu. Osoba godinama može biti bolesna, a da ne dobija znakove upozorenja. Ukoliko spadate u rizičnu grupu (gojazni ste, slabije fizički aktivni, imate povišen krvni pritisak, prisustvo dijabetesa u porodici…), češće kontrolišite krvnu sliku, kako bi rezultati testa blagovremeno otkrili prisustvo bolesti. Rana dijiagnostika će vam omogućiti da kontrolišete dalji tok bolesti, uz savete lekara i odgovarajuću terapiju.
Dijagnoza dijabetesa i dalji koraci
Dijagnoza dijabetesa ne predstavlja smrtnu presudu. Uz primenu adekvatne terapije, pacijenta bi trebalo edukovati o zdravom načinu života, a krajnji cilj je izbegavanje ozbiljnih komplikacija, koje uključuju srčani udar, moždani udar, demenciju, otkazivanje rada bubrega, ozbiljno narušavanje vida ili čak i smrtni ishod. Kontrola telesne mase uz redovnu umerenu fizičku aktivnost, neizostavni su deo preventivnih mera, ali se preporučuju i dijagnostikovanim dijabetičarima.
Redovne lekarske kontrole se podrazumevaju, kako bi se pratio nivo glukoze u krvi i urinu, te nivo holesterola i triglicerida i visina krvnog pritiska. Budući da je reč o stanju koje može imati veoma ozbiljne posledice po zdravlje i kvalitet života, lekar sve vreme mora biti otvoren za sva pitanja i nedoumice pacijenata, te im ponuditi nedvosmislena objašnjenja i konstruktivne savete. Sva svoja iskustva s lekarima i zdravstvenim ustanovama širom Srbije, u svakom trenutku možete podeliti i s Hipokratija zajednicom. Na jednom mestu možete pronaći korisne informacije i svojim iskustom pomoći drugima da donesu pravu odluku.
