U momentu kada saznate da da nosite dve bebe nastane šok. Bez obzira da li je do blizanačke trudnoće došlo prirodno (usled genetske predispozicije) ili je višepoldna trudnoća rezultat vantelesne oplodnje, ta spoznaja donosi veliko iznenađenje, pogotovo tzv “prvorotkinjama”, tj. ženama kojima je to prva trudnoća. Buduća majka se odmah zapita šta nju i njene bebe sve čeka u narednih par meseci i da li će uspeti da izgura trudnoću koja nosi daleko više rizika od jednoplodne. Prvi korak, u svemu tome, jeste da pronađe svog odabranog ginekologa. U nastavku ćemo nastojati da budućim mamama damo odgovore na najčešća i najvažnija pitanja koja se tiču blizanačke trudnoće.
Blizanačke trudnoće se danas dešavaju češće nego ranije, a razlozi su:
- genetska predispozicija,
- sve veći broj parova podleže vantelesnoj oplodnji. ,
- starosna granica za rađanje se pomerila, a po medicinskim teorijama, žene posle tridesete godine imaju veće šanse da zatrudne sa blizancima
Prema statističkim podacima, blizanci se, u uslovima spontanog začeća, dešavaju na svakih 250 trudnoća. šanse da rodite jednojajčane blizance iznose 3:1000, a ako ste već rodili dvojajčane blizance, šanse da ih ponovo dobijete su oko 1:3000.
Početak višeplodne trudnoće se, po simptomima, ne razlikuje previše od početka jednoplodne trudnoće: simptomi mogu biti izraženiji, ali i potpuno izostati.
Karakteristični simptomi mogu uključivati:
- Osetljivost dojki
- Nadutost
- Česta potreba za mokrenjem
- Povećan apetit
- Jutarnja mučnina
Ishrana tokom blizanačke trudnoće
Žene koje nose blizance mogu očekivati da će dobiti između 17 i 25 kg za vreme trudnoće, s obzirom na to da nose veći broj beba i da je potrebna i jača podrška u vidu dodatne krvi, plodove vode, posteljice, ali i masnog tkiva koje podržava dojenje.
Prosečna porođajna težina blizanaca ponaosob je oko 2,5 kg po detetu.
S obzirom da se prilikom blizanačke trudnoće, usled većeg fizičkog pritiska, mogu pojaviti otoci na nogama, proširene vene, povišen krvni pritisak, te je povećan rizik od preeklampsije- važno je da se trudnica zdravo hrani, u skladu sa svojim potrebama. Kako bi sve prošlo bez komplikacija, redovan lekarski nadzor ne sme izostati.
Vrste blizanaca
Dvojajčani blizanci
Dvojajčani blizanci nastaju kombinacijom dve raličite jajne ćelije i dva različita spermatozoida, pa tako mogu biti različitog pola i potpuno fizički različiti.
Jednojajčani blizanci
Kada se jedna jajna ćelija razdeli, nastaju jednojajčani blizanci (ili više jednojajčanih beba). Jednojajčani, odnosno identični blizanci su ređa pojava od dvojajčanih blizanaca.
Jednojajčani (odnosno identični) blizanci jako liče, istog su pola, imaju istu boju kose, očiju, jer imaju identičan genetski materijal.
Porođaj
Blizanačke trudnoće u proseku traju kraće od jednoplodnih. Smatra se da je blizanačka trudnoća dostigla pun termin već u 37. nedelji.
Porođaj kod blizanačkih trudnoća može da se odigra prirodnim putem, ali se češće planira carski rez. Blizanačke trudnoće se podvode pod rizične, redovne lekarske kontrole učestalije, te je lakše blagovremeno utvrditi kada je najboje vreme za porođaj.
Nakon što zajedno sa doktorom definišete najbolji dan za porođaj, priprema za carski uključuje laboratorijske nalaze, kao i posetu kardiologu. Navedene stavke su neophodne kako bi sve proteklo bezbedno.
Prilikom pripreme za carski rez, porodilja dolazi dan ranije u bolnicu, gde joj se kontroliše ishrana, dogovara se sa anesteziologom oko vrste anestezije koju će primiti tokom porođaja.
Postoje totalna i spinalna anestezija. Tokom prve trudnica je uspavana, a tokom druge, trudnica je budna. Odluku koju ćete anesteziju primiti donosi lekar.
Sam porođaj traje veoma kratko, nakon čega majka odlazi na internzivnu negu naredna 24 sata. Bebe donose majci jednom dnevno dok je na intenzivnoj, a nakon izlaska iz intenzivne, bebe se naizmenično donose na svaka 3 sata.
Predviđeno vreme za boravak u bolnici, posle carskog reza, je oko 5 dana, ukoliko je sve u redu.
Prevremeno rođeni blizanci
U zavisnoti od toga koliko se beba ranije rodila, izvršena je podela na:
- Kasno prevremeno rođene bebe (rođene između završene 34. i 36. nedelje)
- Umereno do kasno prevremeno rođene bebe (između 32. i 34. nedelje)
- Veoma prevremeno rođene bebe (između 25. i 32. nedelje)
- Ekstremno prevremeno rođene bebe (pre završene 25. nedelje )
Medicina je uznapredovala dovoljno i nastavlja kontinuirano da se razvija, kako bi svaka od ovih eventualnih situacija, kao i komplikacije koje ih prate, mogla uspešno da se reši.
Ukoliko nemate svog izabranog ginekologa, preporuke za najbolje možete pronaći na Hipokratija.rs. Nakon završenog pregleda pozivamo Vas da svoje iskustvo ostavite na Hipokratija platformi kako biste pomogli drugima u izboru.
