Krajnici ili tonzile predstavljaju limfno tkivo koje ima odbrambenu ulogu, te poput filtera zadržava bakterije i viruse i na taj način štiti organizam od mogućih infekcija. Međutim, upala krajnika je čest pedijatrijski problem, a infekciji su podložni i odrasli. Ako upale postanu veoma česte, postavlja se pitanje koliko krajnici i dalje vrše svoju odbrambenu funkciju, a koliko su zapravo sami uzrok problema. Kada infekcije postanu učestale, više ne reaguju na konzervativne metode lečenja ili čak prete da izazovu seknudarne i ozbiljnije zdravstvene probleme, preduzima se tonzilektomija, odnosno zahvat uklanjanja krajnika.
Simptomi upale krajnika
Upala krajnika se najčešće javlja kod dece nakon prve godine života. Pojava uvećanih i upaljenih krajnika se uglavnom podudara sa dolaskom u kolektiv, a nastaje pre nego što dete stekne tzv. “imunitet kolektiva”. Upalu krajnika uglavnom prati povišena temperatura, uz smanjenje apetita. Javlja se i iscedak koji može izazvati kašalj, posebno u noćnim satima. Infekcija će se odraziti i na fizički izgled deteta, pa je prisutno tzv. adenoidno lice: usta su uvek poluotvorena, podočnjaci, otok u korenu nosa, nazalno pričanje (čak i kada je dete po svim kriterijumima zdravo).
Slični simptomi se javljaju i kod odraslih pacijenata, s tim što je odraslim osobama lakše da vokalizuju probleme s kojima se suočavaju.
Oboleli krajnici izazivaju probleme poput: čestih gnojnih angina i upala ušiju, otežanog disanja na nos, lošeg sna, slabog apetita, slabog napredovanja kod dece.
Kada je potrebno operisati krajnike?
Kao što smo već naveli, krajnici imaju svoj zadatak u našem organizmu i uklanjaju se samo ako za to postoje opravdani razlozi. Istina je da zdravi krajnici predstavljaju deo našeg odbrambenog mehanizma. Međutim, bolesni krajnici izazivaju zdravstvene probleme, koji vremenom mogu postati ozbiljni i izazvati trajne posledice: upala zglobova, problemi sa srcem (bakterijski endokardit), upala bubrega, problemi sa sluhom…
U strahu da bi uklanjanje krajnika moglo ozbiljno ugroziti rad imunog sistema, tokom proteklih decenija je sprovedeno na desetine istaživanja. Testovi su uključivali ispitivanja antitela (IgG, IgA, IgM), sistema komplemenata i ćelijski imunitet. U malom broju studija (4 od 35) utvrđeno je da je telo pacijenta počelo da proizvodi nešto manju količinu antitela nego što je to bio slučaj pre zahvata. Potvrđeno je da hronično bolesni krajnici zapravo predstavljaju izvor infekcije i kao takvi negativno utiču na zdravstveno stanje i kvalitet života obolelih. Njihova odbrambena funkcija je u tim situacijama zanemarljiva.
Tonzilektomija se najčešće preporučuje u slučajevima:
- ponavljajuće infekcije krajnika, uz bolno grlo i povišenu temperaturu
- hronične upale krajnika, koja je propraćena problemima s disanjem, gutanjem i spavanjem
- prisustva izraženih tonsilolita
- recidivnih ili ozbiljnih slučajeva streptokokne infekcije grla
Priprema za operaciju krajnika i tok operacije
Kada se utvrdi da je operativni zahvat jedina preostala opcija, sledi priprema za operaciju. Tonzilektomija se uglavnom ne praktikuje pre treće godine života, ali postoje i izuzeci. Operacija se, u većini slučajeva, smatra rutinskom i važan preduslov je da pacijent trenutno nije u akutnoj infekciji.
Priprema za operaciju kod dece uključuje:
- pregled pedijatra
- laboratorijske analize - kompletna krvna slika
- bris grla i nosa
Priprema za operaciju kod odraslih uključuje:
- pregled interniste i EKG
- laboratorijske analize - kompletna krvna slika
- bris grla i nosa
Po potrebi, lekar može zatražiti i dodatne analize i preglede. Rezultati analiza i pregleda ne smeju biti stariji od 7 dana na dan kada je operacija zakazana.
Operacija se vrši u opštoj klasičnoj endotrahealnoj anesteziji, koja kratko traje i ne ostavlja posledice po pacijenta. Hirurg pažljivo uklanja tonzile iz grla, a sama procedura uglavnom traje samo nekoliko minuta.
Postoperativni oporavak i moguće komplikacije
Nakon operacije se mogu javiti simptomi poput bola u grlu (posebno pri gutanju i pričanju), oticanja i nelagodnosti u području grla i blago povišene temperature. Često se primenjuje terapija anelgeticima. Deca se ponekad iz anestezije bude uznemirena i nervozna, ali ih prisustvo roditelja ubrzo smiri.
Oporavak nakon operacije je individualan i iskustva mogu varirati od slučaja do slučaja. Kritičan period traje dve nedelje nakon zahvata i preporučuje se da se pacijent tih dana kloni kolektiva i većih društava, što podrazumeva i odsustvo iz vrtića ili škole ili s posla. U postoperativnom periodu pacijente ponekad zabrinjava pojava belih naslaga na mestu gde su se ranije nalazili krajnici. Bele naslage nastaju taloženjem fibrina i njihova pojava je potpuno normalna u toku oporavka. Naslage će same nestati nakon 7-14 dana i pri tome mogu izazvati blago krvarenje.
Tokom oporavka pacijent mora voditi računa o ishrani. Prvih sedam dana nakon operacije konzumira se samo tečna i kašasta hrana i to hladna ili mlaka, kako bi se izbeglo iritiranje rane. Kasnije se postepeno uvode tvrđe namirnice, ali bi sve vreme trebalo izbegavati začinjenu, kiselu, ljutu i slanu hranu i gazirana pića.
Iako je tonzilektomija praktično rutinska operacija, komplikacije nisu isključene. Pacijentima se preporučuje da strogo prate smernice o postoperativnoj nezi, a svako jače krvarenje ili probleme s disanjem bi trebalo prijaviti lekaru.
Operacijom krajnika se rešavaju problemi koje je pacijent imao s grlom, nosem i ušima. Međutim, povremene infekcije ovih organa su i dalje moguće. Odluka o operaciji se uvek donosi u konsultaciji s lekarom (često i timom specijalista iz različitih oblasti), kako bi se ceo proces pre i nakon operacije prilagodio individualnim potrebama pacijenta.
