Svet u kome danas živimo često uzimamo zdravo za gotovo. Jednostavno, da se od nas traži da ocenimo uslove života na ovoj planeti, retko ko bi ostavio recenziju s pet zvezdica: ratna razaranja i sukobi, nestašica, siromaštvo, glad, neizlečive bolesti… Ne možemo biti potpuno zadovoljni iskustvom. Međutim, moramo imati na umu da recenzije češće ostavljaju nezadovoljni korisnici, jer imaju ogromnu želju da nekako iskažu svoje nezadovoljstvo. Zadovoljni korisnici jednostavno uživaju u svom izboru.
Jasno je da se ne postavlja pitanje da li smo zadovoljni životom na ovoj planeti (jer drugu opciju nemamo). Ipak, činjenica je i da se često izgubimo u moru nezadovoljstva i loših vesti, pa propuštamo priliku da se osvrnemo i budemo zahvalni na svim otkrićima i dostignućima koja su nam omogućila da danas živimo neuporedivo bolje i lakše nego pre par vekova, decenija ili čak godina. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti medicinskim dostignućima jer su, kroz istoriju, pandemije bile konstantna pretnja ljudskoj populaciji. Bolesti koje su nekada bile “strah i trepet” i neumoljivo odnosile na hiljade ljudskih života svakodnevno, danas su izlečive ili iskorenjene. Pored toga, dijagnostika je na potpuno novom nivou, a poznato je da rano prepoznavanje i tretiranje simptoma teških bolesti u velikoj meri utiče na prognozu.
Zato ćemo iskoristiti priliku da pokažemo zahvalnost i prisetimo se najvažnijih dostignuća koja su značajno uticala na kvalitet našeg života, te predstavljaju prekretnicu u razvoju medicine i nauke.
Anestetici
Danas su medicinski zahvati nezamislivi bez anestezije. Međutim, pre dva veka bi pacijent umesto anestetika dobio parče drveta koje bi snažno grizao, u pokušaju da ne slomi zube prilikom grčenja vilice i u nadi da će bar na trenutak skrenuti misli s nepodnošljivog bola. Krajem devetnaestog veka otkriveni su anestetici, koji su zaslužni za gubitak osećaja u određenom delu tela i potpuno opuštanje. U početku su se u tu svrhu koristili kokain i hloroform. Anestetici koji su danas u upotrebi su znatno efikasniji i bezbedniji od svojih preteča.
Rendgen
Moderna medicina je nezamisliva bez upotrebe rendgen aparata. Interesantno je da je do ovog izuma došlo slučajno. Naime, nemački fizičar Vilijam Konrad Rendgen, po kome aparat i nosi naziv, prvi je proizveo i registrovao elektromagnetne zrake, koje danas nazivamo i iks ili rendgenskim zracima. Dok je pripremao aparaturu, na ekranu je primetio skelet svoje šake. Prizor je na fizičara ostavio jak utisak, ali i dalje nije mogao ni da sluti značaj ovog pronalska za budućnost medicine. Rendgen je 1901. godine dobio Nobelovu nagradu.
Insulin
Ako vi ili neko vama blizak boluje od dijabetesa, sigurno ste svesni značaja primene ovog polipeptidnog hormona. Dijabetičari kojima nedostaje ovaj hormon (dijabetes tip 1), ili ga njihovo telo proizvodi, ali ga ne koristi (dijabetes tip 2), svakodnevno ubrizgavaju insulin. Davne 1921. godine, insulin su izolovali naučnici s Univerziteta u Torontu - Frederik Banting i Čarls Best. Kanađani su dobili i Nobelovu nagradu za ovo otkriće.
Vantelesna oplodnja
Put do potomstva nije isti za svakoga. Pojedini parovi jednostavno nisu u stanju da dobiju decu prirodnim putem, iako se njihova želja za porodicom ne dovodi u pitanje. Na svu sreću, pedesetih godina dvadesetog veka mogućnosti vantelesne oplodnje dolaze u fokus. Prva beba začeta ovom metodom došla je na svet ne tako davne 1978. godine.
Penicilin
Još jedno otkriće do koga je došlo sasvim slučajno! Aleksandar Fleming je, pospremajući svoju laboratoriju, primetio neobične gljivice u Petrijevoj šolji u kojoj su se nalazile bakterije. Nakon detaljne analize, Fleming zaključuje da gljivice imaju snažnu antibakterijsku aktivnost. Supstancu koju gljivice luče nazvao je penicilin. Iako je penicilin otkriven 1928. godine, u široku kliničku upotrebu ulazi tek tokom Drugog svetskog rata, za lečenje infekcija izazvanih bakterijama.
Vakcina protiv velikih boginja
Velike boginje (Varola vera) jedno vreme su predstavljale pravu pretnju ljudskoj vrsti, jer su svakodnevno odnosile na hiljade života (procenjuje se da je ova bolest, tokom dvadesetog veka, usmtila između 300 i 500 miliona ljudi). Napretku pandemije je na kraj stao Edvard Džener, koji je prvi uočio sličnost između velikih i kravljih boginja. Džener je promenio metod inokulacije i nazvao ga vakcinacija (i to po kravi - lat. vacca). Naporima Svetske zdravstvene organizacije, 1977. godine je virus iskorenjen u ljudskoj populaciji.
Listu važnih medicinskih dostignuća smo tek započeli, ali je možda pravi trenutak da napravimo predah i razmislimo kako bi svet danas izgledao da do ovih (često slučajnih) otkrića nije došlo. Budi se i nada da nas u budućnosti tek čekaju medicinska otkrića koja će iskoreniti bolesti koje danas nazivamo smrtonosnim.
Priču o recenzijama s početka teksta, nastavićemo na samom kraju. Nećemo od vas tražiti da ocenite svet u kome živimo, ali ćemo vas svakako podsetiti da svoje iskustvo iz zdravstvenih ustanova širom Srbije možete podeliti s Hipokratija zajednicom. Bilo da su iskustva pozitivna ili negativna, ostavite recenziju. Vaša priča će biti od značaja nekom saborcu u borbi za kvalitetniji zdravstveni sistem.
Vaše mišljenje je važno!
