Hipokratija
Ova platforma ti omogućava da preporučiš one koji su ti pomogli kada ti je to najviše bilo potrebno. Pomozi i drugima da naprave informisani izbor lekara, bolnice ili ordinacije za sebe i svoju porodicu.
Opšta bolnica Vrbas
Kvalitet pregleda
2.5
Vreme čekanja
2.5
Higijena
2.5
Kvalitet prijema
2.5
Iskustva:
Sortiranje
Iskustvo koje se najkasnije desilo
Sortiranje
Iskustvo koje se najkasnije desilo
lola1
∙
Danas
4.0
Specijalizacija:
Ginekologija i akušerstvoKvalitet pregleda
4
Vreme čekanja
4
Higijena
4
Kvalitet prijema
4
Odlično. Svi pristupačni i ljubazni.
Doktori mladi, al fantastični, ljubazni... Sestrice takodje. Hrana onako, može i bolja. Četvrti dan idete kući nakon carskog reza, treći dan nakon prirodnog porodjaja.
Jedino tehničar pri carskom rezu je negativno iskustvo. Neki bledoliki. Kad je trrbao da me pripremi za carski rekao je: "Ajde skidaj se! ". Kad sam ga pogledala onako zabezeknuzo rekao je: "Tu mi se kao stidite sve, a pred doktorima se ne stidite". Čovek kreten klasični, ne treba da radi sa ljudima! Uporan je bio da me uspava, iako sam tražila spinal, sve dok anesteziolog nije ušao u salu i rekao da ja biram šta želim.
Ljiljana Kovač
∙
Danas
1.0
Specijalizacija:
Ginekologija i akušerstvoKvalitet pregleda
1
Vreme čekanja
1
Higijena
1
Kvalitet prijema
1
Od drugog porodjaja nisam posetila tu ustanovu niti lekare koji su zaposleni u njoj
Nemam pozitivno iskustvo
U toku porodjaja sa prvim detetom,ostavljena sam sama u porodjajnoj sobi na stolu uz datu indukciju.Dva sata me niko nije obilazio,dok nisam počela da vrištim od bolova i povraćam.Iako sam pročitala brojnu literaturu i pokušala da se što bolje pripremim,ništa ne može da vas spremi na sam taj čin.Plodova voda je bila zelena,ćerka na svu sreću nema apsolutno nikakvih posledica.Popucala sam i dan danas imam grozan ožiljak dole dug 5cm.Odmah po prelasku u sobu,doneli su mi dete da podojim i odnosili ga.Sestra se stalno drala na mene kako mi je dete gladno,stalno vrišti i zašto ga ne dojim.Ni u jednom momentu niko nije došao da mi pokaže kako da podojim dete,da provere da li lučim dovoljno mleka.Dušu sam svoju isplakala,imala sam 23 godine i nikoga da mi pomogne.Posle 10 dana(a sve vreme je moje dete plakalo 24/7 i gubilo na težini)ustanovili su da nemam dovoljno mleka??? i da moram da dohranjujem dete formulom.10 dana sam ja odlazila svaki dan u tu ustanovu da bih slušala svaki dan kako mi je dete gladno i da ne radim ništa kako treba.Još uvek sam se oporavljala fizički od porodjaja,neispavana,da sam ja u jednom momentu uhvatila samu sebe kako razmišljam o tome da ja nju samo privremeno čuvam,doći će po nju.Postporodjajna depresija o kojoj nisam mogla da se poverim nikome.Sreća pa sam imala dovoljno razuma da ne naudim ni detetu ni sebi.Od medicinskog osoblja sam dobila samo osudu i uvrede.
Drugi porodjaj je bio još gori.Februar mesec,nisam ni bila svesna da sam prehladjena.Čekala sam do poslednjeg minuta,poučena predhodnim iskustvom,jer nisam želela da provedem u toj bolnici ni tren duže nego što sam morala.Po dolasku u bolnicu nakon sat vremena sam se porodila,niko me nije pregledao,samo su me stavili na sto i sve je krenulo kako treba.Doduše doktor je bio iznerviran jer sam "baš sad našla da se poradjam",bilo je 4 ujutru.Morao je laktom da izgura bebu jer nisam imala snage,drao se na mene "glupačo ugušićeš bebu,guraj!" A ja nisam mogla da uhvatim dah da bih izgurala dete(5kg je imao)Opet ostavljena na stolu,znala sam da ne smem da zaspim i trudila sam se zaista ali se nisam osećala dobro.Tada je počeo baby friendly program i drte je bilo pored mene.Govorila sam da se ne osećam dobro,nisu reagovali.Ujutru sam pozvala sestru koja je sva iznervirana došla i rekla sam joj da je beba vruća Tad počinje haos.Prvi dan po rodjenju moj sin dobija upalu pluća,ja takodje.Sestre se deru na mene kako sam ja kriva za to iako se niko nije udostojio da me pregleda po dolasku.Pet dana mi nisu dozvolili da vidim dete,stalno su mi sa gadjenjem ponavljali,naročito jedna sestra,duge crne kose,vitka,ti si ga razbolela,ti si kriva za to.Iako sam bila bolesna,nisu me izolovali,već sam bila u istoj sobi sa još 3 majke i njihovim bebama???Jedna jedina sestrica mi je dozvolila nakon petog dana da vidim dete i da ga nahranim na flašicu,uz svu zaštitnu opremu,ali sam ga videla i dotakla.U medjuvremenu mi je od stresa stalo mleko,a do tad sam se sama izmuzavala i prosipala ga.2 nedelje sam provela tamo,bez porodice,bez svog novorodjenog deteta,slušala brecanja sestara ne samo prema meni,već i prema drugim majkama.Slušale smo njihova kikotanja i podilaženja doktorima i trpele drsko ponašanje prema nama.Čak se i čistačica drala na nas,prava tragikomedija.Da li sam trebala da udjem u bolnicu sa darovima?Da li bi me tad gledali kao ljudsko biće a ne kao rasplodnu krmaču?